Стр.20
народна
приповетка 
Свијету се не може угодити
Један чоек идући из вароши кући јахао на магарцу,
а његов син, момчић од десетак-петнаест година, ишао
поред њега пјешице. Сусретне их један чоек, пак рече:
- То није право, брате, да ти јашеш, а дијете да иде
пјешице; твоје су ноге јаче од његовијех.
Онда старац сјаше с магарца, и посади сина на њ.
Мало даље сретне их други чоек па рече:
- То није лијепо, момче, да ти јашеш, а отац да ти иде
пјешице, твоје су ноге млађе.
Онда узјашу обојица и пођу тако мало, али их сретне
трећи чоек, па рече:
- Кака је то будалаштина: два матора магарца на једној
слабој животињи! Право би било да чоек узме батину,
пак да вас обојицу шћера.
Онда сјашу обојица, и пођу пјешице, отац с једне стране,
син с друге, а магарац у сриједи. Сретне их четврти чоек,
пак рече:
- Ала сте ви чудна три друга! Зар није доста да двојица
иду пјешице? Не би ли лакше било да један од вас јаше?
Отац рече сину:
- Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад ваља
да магарац јаше на нама; - пак онда обале магарца на
земљу, те му један свеже предње ноге, а други стражње,
па га онда узму на колац међу се, и тако га понесу. А кад
се људи који су их сретали и стизали стану још већма
смијати и чудити онда отац уједанпут бацивши магарца
на земљу и почевши га дријешити, повиче:
- Та онај је сваки чоек луђи од овога магарца који хоће
свему свијету да угоди. Ја ћу с мојим магарцем да чиним
како сам и најприје по мојој вољи чинио; а људи нека
говоре шта им драго.
Па онда узјаше на магарца а син поред њега пјешице;
и тако отиду кући.
Одабране народне приповетке
одабрао и приредио М. Панић - Суреп
